Operacija nosa (Rinoplastika)

Nos zauzima centralnu poziciju na licu tako da svaka njegova „mana“ privlači pažnju.Cilj estetske hirurgije je da na najsigurniji način obezbedi što skladniji odnos između pojedinih delova lica, a da se pri tom licu ne oduzima specifičnost i izražajnost.

Nos je u obliku piramide koja je koštano-hrskavične građe pokrivene mekim tkivom u čiji sastav ulaze koža, potkožno tkivo, mišići i sluzokoža. Koštani deo nosa čine dve nosne kosti i čeoni nastavak gornje vilice. Postoje varijacije u širini, debljini, visini, obliku nosnih kostiju, pa je preoperativna analiza njihove veličine i konfiguracije osnova za donošenje odluke da li da se radi osteotomija ili ne.

Hrskavičavi deo se sastoji od gornjih( lateralnih) hrskavica i donjih(alarnih) hraskavica. U svojoj donjoj trećini lateralne hrskavice su odvojene od nosne pregrade – septuma. Donje ili alarne hrskavice su parne strukture i direktno svojim oblikom, debljinom i konturom utiču na izgled vrha nosa. Svaka alarna hrskavica se sastoji od spoljašnjeg (lateralnog) i unutrašnjeg (medijalnog) kraka, koji su međusobno spojeni i grade tzv. kupolu nosa. Kupola nosa utiče na položaj i projekciju vrha nosa.

Nosna pregrada – septum je vertikalna struktura koja deli nos na dva odvojena vazdušna prostora. Anatomski se sastoji iz koštanog, hrskavičavog i membranoznog dela. Septum čini funkcionalni deo nosa.

Koža ima veliku ulogu u rinoplastici. U gornjoj trećini je tanka, pokretna, a debljina joj se povećava u donjoj trećini gde su prisutne brojne lojne žlezde i široke pore. U ovom delu koža ima malu pokretljivost i slepljena je za duboke strukture nosa. Tip, tekstura i debljina kože značajno utiču na konačnii rezultat operacije nosa. Nazalne strukture i rad na njima su vidljiviji kod tanke kože, dok se kod debele i masne kože često ne mogu jasno videti rezultati rada na nosnim strukturama. Pacijenti sa debelom i masnom kožom, postoperativno imaju više edema, a sama mogućnost kontrakcije je manja.

Operacija nosa (Rinoplastika), je jedna od češćih estetskih operacija koja sem estetskog ima i svoj funkcionalni značaj u smislu poboljšanja disanja (Septorinoplastika).Ovom hirurškom intervencijom se mogu izmeniti i veličina i oblik kako celog nosa, TAKO i nekih delova ( vrh nosa, nosni greben, nosna krilca ,nozdrve, nosna pregrada i ugao nosa sa usnom).

Jako je važno da se pri planiranju operacije nos uvek posmatra kao deo čitavog lica, a ne kao izolovana celina.

Pacijenti moraju napuniti 18 godina jer se tek tada smatra da je završen rast i razvoj koštano- hrskavičavih struktura nosa i lica. U slučaju da postoje problemi sa disanjem ili ako postoji prethodna povreda , neophodno je uraditi RTG snimak nosnih kostiju i nosne pregrade.

Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. Postoje dve osnovne hirurške metode, zatvorena i otvorena. Kod zatvorene metode svi rezovi izvode se unutar nosne šupljine, tako da spoljašnjih ožiljaka uopšte nema, dok kod otvorene metode postoji kratki rez dužine oko 5mm na vertikalnom delu između nosnih otvora (kolumeli), koji se kasnije skoro i ne vidi.

Za otvorenu metodu se odlučujemo u slučaju sekundarne rinoplastike, povreda i preloma, kao i intervencija gde su potrebne velike izmene na vrhu nosa gde uključujemo i transplantaciju hrskavice. Po završetku intervencije ubacuju se tamponi u nosne hodnike, a na nos kompresivna gipsana imobilizaciona maska.

Pacijent odlazi kući sutradan. Tamponi se uklanjaju posle 5-7 dana, a gipsana maska se skida nakon 7-8 dana.

Postoperativno ono što se može očekivati jesu otoci i hematomi različitog intenziteta.Mogu se pojaviti pojačano sušenje usana ,prolazna glavobolja, oslabljeno čulo mirisa i utrnulost. Bolova uglavnom nema.Ono što pacijenti opisuju kao neprijatnu senzaciju je nemogućnost disanja na nos i strah od ugušenja.

Najveći deo otoka povlači se u mesec dana i posle tog perioda pacijent se može vratiti na posao. Manji otoci, naročito u predelu vrha nosa mogu perzistirati i mnogo duže, ali oni su manje vidljivi. Ne preporučuju se teže fizičke aktivnosti u trajanju od mesec dana (teretana, džoging, fitness, plivanje i dr), a izlaganje jakom suncu treba izbegavati i do dva meseca. Nos ne treba izduvavati prvih mesec dana, a ukoliko je rađena i osteotomija naočare se smeju nositi narednih 6 meseci. Nakon uklanjanja tampona i skidanja maske savetuje se nega nosnih šupljina (ispiranje fiziološkim rastvorom i nanošenje rastvora AD kapi).

Zarastanje nosa je spor i dugotrajan proces tim što će on iz dana u dan izgledati sve bolje, i nakon nekoliko nedelja počeće da poprima svoj pravi oblik. Definitivni rezultat se može se očekivati i tek nakon 6-12 meseci, a na ovo značajno utiču i faktori kao što su tip kože, starost pacijenta, individualna sposobnost zarastanja.

Sekundarna rinoplastika se ne preporučuje pre nego što prođe minimum 6,optimalno 9, a najbolje 12 meseci od prethodne intervencije.

Operacija nosa Operacija nosa